Dođuškasmo se do prvog posta nakon godina pričanja o ovome. U zadnjih mesec dana se intezivirala priča oko pokretanja ovog bloga i konačno se sve ovo pokrenulo. O temama o kojima će moći da se pročita nešto na ovom blogu, o razlogu zašto naš zavičaj zovemo Urugvaj, kako smo zaradili nadimke i još mnogo tome vezanom za nas i naš zavičaj će se pisati. Ovaj prvi post je o istoriji Golubačke tvrđave koja predstavlja prvu i osnovnu razliku između nas i gradištanaca. Pošto znam da sva deca vole da uče istoriju ovo će biti poslastica za mozgove mladih naraštaja
Prvo pominjanje Golupca je bilo 1335 i to povodom rata koji se vodio u Mačvi izmedju Ugara i Srba, nakon završetka sukoba potpisano je primirje i na osnovu sačuvanog dokumenta, vidimo da je Golubac ostao u Ugarskim rukama. Kad je tvrđava tačno sagrađena ne znamo niti ko ju je napravio, ali možemo zaključiti da Ugari najverovatnije stoje iza toga. Kasnije dolazi do ratova 1338 pa 1344/45 i utvrđenje je opet ostajalo u ugarskim rukama. Zna se sa sigurnošću da je tvrđava do smrti cara Dušana bila ugarska, dok je zaleđe bilo u srpskim. Nakon toga ide miran period do negde izmedju 1382 i 1389 kada je knez Lazar pokušavao da osvoji Golubac ali bezuspešno. Tu sad nailazimo na jednu malu misteriju: nakon Kosovske bitke će Golubac da padne Turcima u ruke ali teško je poverovati da je on bio do tad srpska tvrdjava jer je neposredno nakon boja 1389 ugarski kralj Žigmund pokrenuo svoju vojsku na Srbiju da povrati neke teritorije a medju njima nema spomena Golupca koji je tad bio od prvorazrednog strateškog značaja. Dakle, Žigmund je kontrolisao tvrđavu jer je teško poverovati da je podigao pola Mađarske a da ne pokuša da zauzme Golubac. Turci su tvrđavu zauzeli negde u periodu 1390-92 dakle, Srbi pre Turaka nikad nisu ni držali Golubac jer je tvrđava iz Ugarskog prešla u turski posed! (ne postoji neki sačuvan ugarski ili turski spis koji govori o turskom osvajanju tvrđave, ali takodje nema nikakvih dokaza da je u tom periodu bio srpski). Golubac konačno prelazi u srpske ruke negde oko 1410, možda malo ranije (odmah nakon bitke kod Angore 1402)
Golubac se do 1427. retko pojavljuje po spisima, ali od te godine postaje mesto veoma važnih sukoba. Prema ranijem dogovoru koji je sklopio sa Ugarima, despota Stefana je trebalo da nasledi Đurađ Branković, a on je morao Ugarima da vrati Mačvu, Beograd i Golubac kako bi ga ovi priznali za srpskog vladara. Međutim tad je došlo do malog problema u vezi sa predajom dela teritorije Ugarima. Golubac je bio u rukama golubačkog vojvode Jeremije koji je grad dobio u zalog za 12.000 dukata koje je pozajmio despotu Stefanu. Kako kralj Žigmund nije priznavao taj dokument (nije hteo da plati nešto što mu po drugom osnovu pripada) tako je i pokrenuo vojsku da silom osvoji tvrđavu. Jeremija se onda okrene Turcima kojima je bio spreman da preda tvrđavu (verovatno uz neku nadoknadu). Kako su sad Turci držali tvrđavu kralj Žigmund okupi veliku vojsku koju je stacionirao sa druge obale Dunava u današnjoj Rumuniji i za potrebe opsade izgradi malu tvrdjavu Laslovar, čiji se ostaci i dan danas mogu videti.
Krajem aprila 1428 je počeo napad na Golubac i po nekim procena Žigmund je raspolagao sa vojskom od oko 30.000 ljudi koje je brodovima prebacivao iz Laslovara na drugu stranu ali se taj pohod završio velikom katastrofom hrišćanske vojske. Turcima je pristigla vojska u pomoć koja je ne samo bila brojnija od Žigmundovih trupa nego i uspela je da ih iznenadi.
Sledećih 15ak godina je mirno pa se onda opet ratovalo u našem kraju. U ratovanju tokom 1439 pa do 1443 Turci su poraženi od Janka Hunjadija i Đurđa Brankovića pa je kao zahtev istaknuto i predaja tvrđave, posle nešto natezanja konačno 1443 Turci izlaze iz tvrđave ali ne zadugo. Nakon pada Carigrada 1453 sledeća je bila na redu despotovina Srbija, počev od 1455 kreću Turski pohodi, da bi Golubac konačno pao u ruke Turaka nešto pre 24 avgusta 1458 (tog 24.8. je vest stigla do Ugarske) i ostaće tako sledećih 350 godina.
Postoje još neka, kasnija, pominjanja Golupca (1481, 1503 i 1519) ali kako tvrđava nije menjala vlasnika nema potrebe da se sad razglaba i o tome. Kako se granica Osmanskog carstva pomerala na sever tako je i Golubac izgubio značaj, nakon nekih stotinak godina kada se granica vratila na Dunav tvrđava više nije imala isti značaj kao pre jer se promenio način ratovanja pa nekih sukoba vrednih pažnje i nije bilo. Verovatno je to i glavni razlog zašto je tvrđava danas relativno dobro očuvana.
Prvo pominjanje Golupca je bilo 1335 i to povodom rata koji se vodio u Mačvi izmedju Ugara i Srba, nakon završetka sukoba potpisano je primirje i na osnovu sačuvanog dokumenta, vidimo da je Golubac ostao u Ugarskim rukama. Kad je tvrđava tačno sagrađena ne znamo niti ko ju je napravio, ali možemo zaključiti da Ugari najverovatnije stoje iza toga. Kasnije dolazi do ratova 1338 pa 1344/45 i utvrđenje je opet ostajalo u ugarskim rukama. Zna se sa sigurnošću da je tvrđava do smrti cara Dušana bila ugarska, dok je zaleđe bilo u srpskim. Nakon toga ide miran period do negde izmedju 1382 i 1389 kada je knez Lazar pokušavao da osvoji Golubac ali bezuspešno. Tu sad nailazimo na jednu malu misteriju: nakon Kosovske bitke će Golubac da padne Turcima u ruke ali teško je poverovati da je on bio do tad srpska tvrdjava jer je neposredno nakon boja 1389 ugarski kralj Žigmund pokrenuo svoju vojsku na Srbiju da povrati neke teritorije a medju njima nema spomena Golupca koji je tad bio od prvorazrednog strateškog značaja. Dakle, Žigmund je kontrolisao tvrđavu jer je teško poverovati da je podigao pola Mađarske a da ne pokuša da zauzme Golubac. Turci su tvrđavu zauzeli negde u periodu 1390-92 dakle, Srbi pre Turaka nikad nisu ni držali Golubac jer je tvrđava iz Ugarskog prešla u turski posed! (ne postoji neki sačuvan ugarski ili turski spis koji govori o turskom osvajanju tvrđave, ali takodje nema nikakvih dokaza da je u tom periodu bio srpski). Golubac konačno prelazi u srpske ruke negde oko 1410, možda malo ranije (odmah nakon bitke kod Angore 1402)
Golubac se do 1427. retko pojavljuje po spisima, ali od te godine postaje mesto veoma važnih sukoba. Prema ranijem dogovoru koji je sklopio sa Ugarima, despota Stefana je trebalo da nasledi Đurađ Branković, a on je morao Ugarima da vrati Mačvu, Beograd i Golubac kako bi ga ovi priznali za srpskog vladara. Međutim tad je došlo do malog problema u vezi sa predajom dela teritorije Ugarima. Golubac je bio u rukama golubačkog vojvode Jeremije koji je grad dobio u zalog za 12.000 dukata koje je pozajmio despotu Stefanu. Kako kralj Žigmund nije priznavao taj dokument (nije hteo da plati nešto što mu po drugom osnovu pripada) tako je i pokrenuo vojsku da silom osvoji tvrđavu. Jeremija se onda okrene Turcima kojima je bio spreman da preda tvrđavu (verovatno uz neku nadoknadu). Kako su sad Turci držali tvrđavu kralj Žigmund okupi veliku vojsku koju je stacionirao sa druge obale Dunava u današnjoj Rumuniji i za potrebe opsade izgradi malu tvrdjavu Laslovar, čiji se ostaci i dan danas mogu videti.
Krajem aprila 1428 je počeo napad na Golubac i po nekim procena Žigmund je raspolagao sa vojskom od oko 30.000 ljudi koje je brodovima prebacivao iz Laslovara na drugu stranu ali se taj pohod završio velikom katastrofom hrišćanske vojske. Turcima je pristigla vojska u pomoć koja je ne samo bila brojnija od Žigmundovih trupa nego i uspela je da ih iznenadi.
Postoje još neka, kasnija, pominjanja Golupca (1481, 1503 i 1519) ali kako tvrđava nije menjala vlasnika nema potrebe da se sad razglaba i o tome. Kako se granica Osmanskog carstva pomerala na sever tako je i Golubac izgubio značaj, nakon nekih stotinak godina kada se granica vratila na Dunav tvrđava više nije imala isti značaj kao pre jer se promenio način ratovanja pa nekih sukoba vrednih pažnje i nije bilo. Verovatno je to i glavni razlog zašto je tvrđava danas relativno dobro očuvana.
Нема коментара:
Постави коментар